Hvala na savjetima, automatski ste došli na listu savjetnika za sljedeću emisiji o lemljenju.
Ispravak radimo pod obavezno samo da nabavimo opremu koja će moći snimiti bolje (krupnije) sam proces lemljenja.

Moramo malo komentirati bušenje keramike.
Bolje je bušiti s mekše strane, ali to nije uvijek moguće!
Što ako punica donese novi nosač ručnika, a pločice već zalijepljene.

Drama u kupatilu !?!!

Svakako ćemo napraviti novu emisiju za ispravak ovih grešaka.

Ali malo da vam pojasnimo zašto smo rekli neke stvari.

Za lemilice smo i mi napomenuli u videu i tekstu koja je bolja za određenu situaciju.

Turpijanje vrha smo preuzeli od proizvođača koji nam je to napomenuo da se smije. Mi smo napravili grešku i nismo rekli da to ovisi o proizvođaču.

Greška sa kliještima je ne namjerna

Nismo htjeli objašnjavati SMD, jer bi u protivnom pokazali peći za lemljenje.

Pincete su bolje definitivno, totalno se slažemo s vama. Ali moja djeca su izgubila moje pincete koje imam od djetinstva za lemljenje. Jedna špic i plosnata pinceta.

E sad oko lema. Ovo sa pastom unutar lema je jako diskutabilno. Objasniti ću ovako. Trgovci naručuju robu koja je jeftinija, a ne bolja. Tako da vrlo često se mora dobro potražiti pravi alat (potrošni materijal).
Opet naša greška što to nismo napomenuli da uvijek potraže lem sa bez kiselinskom pastom.

Sapun, spužva i atomik žica rade isti posao. Ali smo ljudima htjeli pokazati što postoji. Neka probaju, nekome jedno odgovara, nekome drugo. Nismo svi isti. Dosta njih je komentiralo da koriste samo atomik žicu.

Mi smo totalno zaboravili na povećalo naglavno. Ja sam kako klinac često lemio sa stalkom. To je u moje vrijeme bilo dostupno.

E sada oko nogica. Tu bi ja trebao naći mog “učitelja” koji mi je uvijek govorio da nisam savio i odrezao nogice prije lemljenja.
Na tome sam dobio ćuški ko dijete cjelo čudo.

Kontakt pasta koju smo pokazali je baš za lemljenje, kako bi se ostvario bolji kontakt i lakše zalemilo. Ja razumijem vaš komentar, ali ovo nije ista vrsta paste.

Tehnika lemljenja koju ste objasnili mi je poznata, ali moje skromno iskustvo me je navelo da pokažem tehniku kratkim kontaktom. Većina ljudi nema osječaj za vrijeme i griju kao da je to golf iz TAS-a.

Flux je priča za sebe, mi smo se ubili čitajući sa stranica Ersa, Weller i Stannol. Svi objašnjavaju otprilike slično. Ali napominju različite situacije i tipove koji su različiti. Većinom za industriju. Mi smo pokazali nama jedino dostupno, stannol. Žao nam je što nismo naglasili da se savjetuju u trgovinama za što je točno predviđen flux kada kupuju.

Vaše objašnjenje je totalno na mjestu. I svakako ćemo napraviti novu emisiju sa ispravkom i detaljnijim objašnjenjima.
Ali emisija će morati malo sačekati jer trenutno skupljamo lovu za objektiv makro koji može točnije snimiti ono što pokazujemo.

Što se tiče brisanja emisije mi to ne možemo sebi dozvoliti, napomenuli smo da smo po sjećanju radili, naši savijeti nisu nepogrešivi. Ali svakako ćemo napraviti ispravak.

Još jednom hvala na savjetima i obavezno ćemo vas kontaktirati kada budemo pripremali ispravak lemljenja.

Ekipa Ključa 13

1. Predložio bih da se nabave 2 lemilice, jedna od 25W do 30W koja služi za većinu elektronskih komponenti (otpornici, tranzistori, integralna kola) i jednu od 50-60W za krupnije komponente (deblje žice, relei, razni konektori). Ako se sitne komponente leme sa jačom može doći, kako ste i Vi naveli, do oštećenja komponente ili bakarnog voda na štampanoj ploči. Sa slabom neke krupnije komponente ne mogu da se zaleme, a ni da se odleme. Može da se kupi i samo jedna od 60-ak W, ali se onda preko regulatora za sijalicu reguliše snaga – to je prilično jeftin, a efikasan način za regulaciju snage lemilice. Pištolj lemilice nisu uopšte pogodne za elektroniku, mogu da posluže samo u krajnjoj (ili ti velikoj ) nuždi.

2. Vrh NI SLUČAJNO turpijati ili na bilo koji drugi način oblikovati jer su vrhovi presvučeni slojem srebra ili keramike kako bi trajali duže. Sam bakar se vrlo brzo troši kod lemljenja pa ako se isturpija taj zaštitni sloj, vrh će trajati jako kratko. Jedino možda najjeftinije lemilice imaju vrh od bakra bez zaštitnog sloja.
Postoje vrhovi raznih oblika i veličina i najbolje je kupiti nekoliko različitih – tanji i deblji okrugli, i tanji i deblji pljosnati. Ja sam navikao na okrugli pa godinama radim sa njime, ali je pljosnati mnogo bolji za rad jer se brže i ravnomernije prenese toplota na lemno mesto.

3. Mala ispravka – elektroničarske sečice, ne električarske.

4. Umesto kosih ili špic klješta treba koristiti pincetu, opet je dobro imati bar dve vrste, sa debljim vrhom za klasične komponente i sa tankim vrhom za SMD komponente, ali pretpostavljam da Vaša publika retko koristi SMD komponente. Poželjno je da pinceta bude od nekog čvrstog materijala kako se ne bi savijala pri korišćenju.

5. Lem (ovde se zove tinol žica) nema u sebi cinka, Sn u sastavu je kalaj (kositar na hrvatskom).

6. Sapun (kako ga Vi zovete) uglavnom nije potreban, dovoljna je ona inox žica za čišćenje vrha, mada većina elektroničara koristi onu spužvu.

7. Što se tiče povećala, samo da dodam da postoji i varijanta za na glavu koja obično ima 3 različita uvećanja i jako je praktična jer ruke ostaju slobodne.

8. Izvode (nogice) NIKAKO ne savijati jer to jednog dana možda treba skinuti ako se komponenta pokvari, a kada su nogice savijene to je relativno teško. Tada neuki elektroničari zagreju vrhom nogicu i istim tim vrhom ispravljaju nogice što oštećuje onaj zaštitni sloj na vrhu i vrh posle toga jako brzo propada.

9. Neki nepisani standard kaže da nogica treba da viri 3 mm iz štampane ploče, ali ja obično odsecam višak posle lemljenja odmah iznad lema, i to obično bude tu negde oko 2 do 3 mm.

10. Kontak pasta nije potrebna kad se koristi tinol žica jer ona u svojoj sredini ima šupljinu u kojoj se već nalazi pasta za lemljenje i ona je bezkiselinska, jer bi kiselina pojela bakar.

11. Samo lemljenje se izvodi tako što se PRVO prisloni zagrejani vrh lemilice tako da istovremeno dodiruje lemnu tačku na štampanoj ploči i nogicu koja se lemi, drži se tako 2 do 5 sekundi da se to sve lepo zagreje i TEK ONDA se prinosi tinol žica koja se za sekundu ili 2 lepo razlije po lemnoj površini. Današnje komponente uglavnom bez problema izdržavaju toplotu lemilice od 30W oko 10 sekundi što je više nego dovoljno da se sve lepo zalemi.
Ovako kako ste vi opisali, najčešće dolazi do tzv. hladnog lema.

12. Fluks se ne koristi za zaštitu posle, već za lakše lemljenje, ali uglavnom se koristi za neke profesionalne svrhe i nije potreban za amatersku upotrebu jer, kako sam već rekao, tinol ima u sebi pastu za lemljenje.

13. Premazivanje nakon lemljenja NIKAKO ne sme da se vrši sa nečim što ima u sebi ni malo kiseline jer će ona da nagrize bakar na ploči. Ima više načina za zaštitu ploče posle lemljenja, ja koristim kalafonijum koji je rastvoren u nitro razredjivaču i koji čuvam u flašici sa zatvaračem koji odlično dihtuje. Postoje i neka komercijalna sredstva, ali ih ja ne koristim. Jedan od takodje dobrih načina je plastik sprej, tj. sprej koji posle prskanja ostavlja tanak plastični film koji ne ometa naknadno lemljenje ako je potrebno skinuti neku komponentu.
Čak se posle lemljenja, a pre zaštite, preporučuje brisanje cele ploče alkoholom ili nitrom ako se koristio fluks ili neka kiselinska pasta (kakva je nekad bila “Cinol”) kako bi se uklonila kiselina.

14. Zaboravio sam za tinol (lem) jedan detalj: za većinu primena debljina od 1mm je sasvim u redu, mada je 0,5 mm mnogo bolja i lakše se radi elektronika sa tom debljinom.

Eto, nadam se da sam Vam malo pojasnio stvari oko lemljenja, nemojte da mislite da sam imao išta negativno, samo želim da Vaše emisije održe vrhunski nivo kakav je bio do sada.

Srdačan pozdrav!

Srdačan pozdrav.

Pozdrav